პირჯვრისწერა - პირჯვრისსაწერი თითების წყობა მართლმადიდებლურ ტრადიციაში 1 - საქართველოს ძველმართლმადიდებლური ეკლესია

საქართველოს ძველმართლმადიდებლური ეკლესიის ოფიციალური საიტი
Перейти к контенту
ბორის ანდრიას ძე უსპენსკი

პირჯვრისსაწერი თითების წყობა მართლმადიდებლურ ტრადიციაში

წიგნიდან: ჯვრის გამოსახვა და საკრალური სივრცე

(რატომ იწერენ მართლმადიდებლები პირჯვარს მარჯვნიდან მარცხნივ,
ხოლო კათოლიკეები - მარცხნიდან მარჯვნივ?)


Борис Андреевич Успенский. Крестное знамение и саральное пространство (Почему православные крестятся справа налево, а католики – слева направо?) Издательство. "Языки славянской культуры". Москва. 2004.
ორი თითით პირჯვრისწერა
ბორის ანდრიას ძე უსპენსკი. ფილოლოგი. დაიბადა 1937 წ. მოსკოვში. დაამთავრა მოსკოვის უნივერსიტეტი (საერთო და შედარებით-ისტორიული ენათმცოდნეობის კათედრის განხრით). 1977-1982 წლებში - მოსკოვის უნივერსიტეტის პროფესორი; მთელი რიგი წლების განმავლობაში ასწავლიდა აშშ-ში (ჰარვარდის და კორნელის უნივერსიტეტები). იყო ნეაპოლის აღმოსავლური უნივერსიტეტის პროფესორი. ევროპის მეცნიერებათა აკადემიის წევრი. ავსტრიისა და ნორვეგიის აკადემიათა უცხოელი წევრი. ჰუმანიტარულ კვლევათა ლუნდის სამეფო საზოგადოების და სხვა მრავალ საზოგადოებათა წევრი. რუსეთის სახელმწიფო ჰუმანიტარული და წმ. კონსტანტინე პრესლავსკელის (ბულგარეთი) უნივერსიტეტების Doctor Honoris Causa (საპატიო დოქტორი).

რედაქციისგან: გამოქვეყნებულ პუბლიკაციაში ყველა წყარო და კომენტარი ეკუთვნის ავტორს, პროფ. ბ. ა. უსპენსკის. გამოყენებულ წყაროთა სრული დასახელებანი მოცემულია პუბლიკაციის ბოლოში. რუსულიდან თარგმნა არქიეპისკოპოსმა პავლემ.

§ 1. პატრიარქ ნიკონის რეფორმა და დავა თითების წყობის შესახებ რუსეთში: ორი თითი თუ სამი თითი

საკითხი იმის შესახებ, თუ როგორ უნდა შევკრათ თითები, როდესაც ადამიანი თვითონ იწერს პირჯვარს ან ვიღაცას, თუ რაღაცას ჯვარს გამოსახავს, განსაკუთრებულად მნიშვნელოვანია რუსეთის ეკლესიის ისტორიისთვის. პატრიარქ ნიკონის რეფორმები, რომლებმაც რუსეთის ეკლესია განხეთქილებამდე მიიყვანა, სწორედ პირჯვრისსაწერი თითების წყობის შეცვლით დაიწყო.

ნიკონამდე რუსეთის ეკლესიაში მიღებული იყო ორთითიანი წყობა, სადაც ერთის მხრივ აერთებდნენ საჩვენებელ და შუათითს (თანაც საჩვენებელი თითი იყო გამართული, ხოლოდ შუა ოდნავ მოხრილი), ხოლო მეორეს მხრივ - ჰკრავდნენ დიდ თითს, არათითსა და ნეკას. რადგან ადამიანი, რომელიც ასე იწერს პირჯვარს, საკუთარ სხეულს ეხება ორი თითით (საჩვენებელითა და შუათითით), ჯვრის გამოსახვის ამ წესს ორთითიანი ეწოდა. ასეთი წყობა არის დაცული ძველმოწესეებთან, რომლებმაც არ შეიწყნარეს ნიკონის რეფორმა.

ნიკონმა თავისი განჩინებით ეს წყობა შეცვალა, კერძოდ, ბრძანა შეეერთებინათ პირველი სამი თითი (დიდი, საჩვენებელი და შუა), ხოლო დანარჩენი ორი (უსახელო და ნეკა) ხელისგულზე მოეკეცათ. რადგან ადამიანი, რომელიც პირჯვრისწერისას თავის სხეულს ეხება ამ სამი თითით (დიდით, საჩვენებელითა და შუათითით), ჯვრის გამოსახვის ამ ფორმას სამთითიანი ეწოდა. ასე იწერს პირჯვარს ყველა მართლმადიდებელი ქრისტეანი ძველმორწმუნეთა გარდა.

1653 წ. დიდი მარხვის დაწყების წინ ეკლესიებს გაუგზავნეს პატრიარქის ეპისტოლე, სადაც გაცემული იყო განკარგულება სამი თითით პირჯვრისწერის შესახებ. 1656 წელს, მართლმადიდებლობის კვირას, მოსკოვის მიძინების ტაძარში საზეიმოდ იქნა გამოცხადებული ანათემა მათზე, ვინც ორი თითით ირწერდა პირჯვარს (იხ. Макарий, ѴІІ, с. 105—106; Зеньковский, 1970, с. 221- 222) (1).

____________

1. როგორც ჩანს, მაშინ დადგინდა სამღვდლო კურთხევისთვის საჭირო თითების წყობის განსაკუთრებული ფორმაც, რომლის შესახებაც ქვემოთ ვილაპარაკებთ.
____________

1666-1667 წწ. მოსკოვის დიდმა კრებამ, რომელშიც მონაწილეობას ღებულობდნენ აღმოსავლეთის პატრიარქებიც (პაისი ალექსანდრიელი და მაკარი ანტიოქიელი) (2) დაამტკიცა სამთითიანი წყობის აუცილებლობა, როგორც ერთადერთი შესაძლებელი ფორმა პირჯვრის საწერად; მანვე კრებითად დაადო წყევლა და სამარადისოდ მოიკვეთა ეკლესიიდან ისინი, ვინც ამ დღიდან დაიცავდა ძველ გადმოცემას (Служебник, 1667, л. 5—6 второй фолиации; Деяния собо¬ров 1666—1667 гг., л. 6—7 четвертой фолиации; Субботин, ІІ, с. 216; Доп. АИ, V, № 102, с. 486—487) (3). ასე დაიწყო განხეთქილება (4).

____________

2. აღმოსავლელი პატრიარქები (კონსტანტინოპოლის, ალექსანდრიის, ანტიოქიისა და იერუსალიმის) რუსეთში იწოდებოდნენ "მსოფლიო" პატრიარქებად, თუმცა ეს ტიტული, საერთოდ რომ ვთქვათ, ეკუთვნის მხოლოდ კონსტანტინოპოლის პატრიარქს (იხ.Успенский, 1998, с. 90—92). აქედან გამომდინარე მოსკოვის დიდ კრებას ზოგჯერ "მსოფლიოც" შეიძლება ვუწოდოთ.

3. საერთოდ, დაწესებული ჩვეულებების უცვალებლობაზე როცა ლაპარაკობდნენ, 1666-16667 წ. კრებათა მამები აცხადებდნენ: "ამიერიდან არავინ გაბედოს ღვთისმსახურებისადმი რაიმეს შემატება ან შეცვლა. ჩვენს შემდეგ თვით ანგელოზიც კი თუ იტყვის რაიმე განსხვავებულს, ნუ ერწმუნებით" (დედანში: "И никтоже да дерзнетъ от ныне во священнодействми приложити что или от[ъ]яти или изменити. Аще и ангел по насъ будет глаголати что ино, да не имете веры ему" (Служебник, 1667, л. 12 второй фолиации; Деяния соборов 1666—1667 гг., л. 16 четвертой фо¬лиации; Субботин, ІІ, с. 238; Доп. АИ, V, № 102, с. 472). ამგვარად, 1666-1667 წ. კრების მამები საკუთარ თავს ამსგავსებდნენ მოციქულ პავლეს (შეად. გალატ. 1:9). პეტრესეულ კანონმდებლობაში ორთითიანი პირჯვრისწერა ძირითად არგუმენტად მიიჩნევა სქიზმატიკოსებისადმი მიკუთვნებაში. კანონთა სრულ კრებულში ვკითხულობთ: "ის, ვინც ემორჩილება წმიდა ეკლესიას და ყველა საეკლესიო საიდუმლოს შეიწყნარებს, მაგრამ საკუთარ თავზე ჯვარს გამოისახავს ორი თითით, და არა სამით; და თუნდაც ზოგიერთი საწინააღმდეგო მოსაზრებით აკეთებდეს ამას, ზოგი კი უმეცრებით, მაგრამ ჯიუტად მისდევდეს თავის ჩვეულებას, - მიუხედავად ყველაფრისა, ორივენი სქიზმატებს განეკუთვნონ" (დედანში: "Которые хотя святей церкви и повинуются и все церковные таинства приемлют, а крест на себе изображают двема персты, а не тре-перстным сложением: тех, кои с противным мудрованием, и которые хотя и по невежеству, но от упорства то творят, — обоих писать в раскол, не взирая ни на что» (Синодский указ от 15 мая 1722 г. «О распоряжениях по обращению раскольни¬ков к православной церкви» — ПСЗ, V!, № 4009, § 11, с. 680).

4. ედინოვერობის შემოტანის შემდეგ (1800 წ.), როდესაც იმ ძველმოწესეებს, რომლებიც თანახმანი იყვნენ დამორჩილებოდნენ სინოდს, გაბატონებულმა ეკლესიამ უფლება მისცა ემსახურათ ძველი წეს-განგებებით, ორი თითით პირჯვრისწერა ოფიციალური ეკლესიის მიერაც აღიარებული აღმოჩნდა, მაგრამ შეიზღუდა გამოყენების თვალსაზრისით. რუსეთის მართლმადიდებელი ეკლესიის დროებითი საპატრიარქო სინოდის 1929 წლის გადაწყვეტილებით, ორთითიანი წყობა, სამთითიანთან ერთად, მადლმოსილად და მაცხოვნებლად გამოცხადდა (იხ. Акты Московского Патриаршего Престола, 1929, с. 5—6; Зеле¬ноградский, 1991, с. 218—222; О снятии клятв..., 1930; ср.: Зень-ковский, 1970, с. 13, примеч. 1); решение это было подтвержде¬но Поместным собором Русской православной церкви в 1971 г. (см.: Вургафт и Ушаков, 1996, с. 145, 153—154; ср. в этой свя¬зи: Успенский, 1998/2002, с. 367—368, примеч. 2). პატრიარ იოაკიმეს დროს (1675-1690 წწ.) იყო წმინდანთა დეკანონიზაციის შემთხვევები, კერძოდ, იმის საფუძველზე, რომ მათი უხრწნელი გვამები დაცული იყო ორთითიანი წყობით. ასე მოხდა ანნა კაშინსკაიასთან დაკავშირებით 1678 წელს და ექვთიიმე არხანგელოგორდსკისთან დაკავშირებითაც 1683 წელს (იხ. Голубинский, 1903, с. 166; Вургафт и Уша¬ков, 1996, с. 28, 92).

____________

რუსეთის ეკლესიის განხეთქილებამ მძაფრი პოლემიკა გამოიწვია იმის შესახებ, თუ როგორ უნდა ვიწერდეთ პირჯვარს. ყოველი მხარე მის წესს მიიჩნევდა უძველესად. ახალმოწესენი (პატრიარქ ნიკონის მიმდევრები) უპირველეს ყოვლისა გამოდიოდნენ იქიდან, რომ ბერძნებიც ასე იწერენო პირჯვარს. XVII საუკუნის მეორე ნახევრისთვის ბერძნებში საყოველთაოდ იყო მიღებული სამთითიანი წყობა, და ბუნებრივი იყო ეფიქრათ, თითქოსდა ბერძნებმა დაიცვეს თითების წყობის სწორი გადმოცემა, მაშინ როდესაც რუსებმა მას გადაუხვიეს. მაგრამ სხვაგვარად ფიქრობდნენ ნიკონის მოწინააღმდეგეები, - ძველმოწესეები, - ისინი გამოდიოდნენ იქიდან, რომ მართებული წესი პირჯვრისწერისა დაცული იყო რუსეთში; რომ სწორედ რუსებში, და არა ბერძნებშია დაცული ჭეშმარიტი მართლმადიდებლური ტრადიცია, რომელიც ბერძნებში დაკარგულად ან დამახინჯებულად ითვლებოდა (უფრო დეტალურად იხ: Успенский, 1992/1996).

დავამ ამ საკითხთან დაკავშირებით იწვევდა აუცილებლობას მიემართათ წყაროებისთვის, რის შედეგადაც ჯვრის გამოსახვის ისტორია რუსეთში უფრო უკეთ აღმოჩნდა გამოკვლეული, ვიდრე სხვაგან. ამასთან განსაკუთრებული მნიშვნელობა გააჩნიათ ე. ე. გოლუბინსკისა და ნ. ფ. კაპტერევის გამოკვლევებს. დღეისთვის დამტკიცებულად შეიძლება ჩაითვალოს, რომ ძველმოწესეები მართლები იყვნენ: მათ დაიცვეს თითების წყობის ძველი ბერძნული წესი, რომელიც თვით ბერძნების მიერ იქნა შეცვლილი. რუსეთის ნათლისღების დროისთვის ორთითიანი პირჯვრისწერა უკვე დამკვიდრებული იყო ბიზანტიაში და ბუნებრივად სწორედ მათგან მიიღეს ის რუსებმაც (იხ. См.: Каптерев, 1913, с. 73 сл., 231 сл.; Каптерев, І, с. 187 сл.; Голубинский, 1905, с. 158 сл.; Голубинский, ІІ/2, с. 470-476). როგორც ჩანს, ბერძნებში ორი თითი სამთითიანი წყობით შეიცვალა XII-XIII საუკუნეებში, ხოლო რუსეთში დაცული იყო ძველი ტრადიცია; როგორც ეს ხშირად ხდება, პერიფერია უფრო კონსერვატული აღმოჩნდა, ვიდრე ცენტრი.

რუსეთში სამთითიანი წყობის პირველი ცნობები განეკუთვნება XV ს. (5). სწორედ მაშინვე ჩნდება სტატიები, რომლებიც ეძღვნება ჯვრის გამოსახვის წესს და რომლებიც ასაბუთებენ ორი თითით ჯვრის გამოსახვის აუცილებლობას (Каптерев, 1913, с. 60-62, 204 сл.; Голубинский, ІІ/2, с. 480-487; Голубинский, 1905, с. 166-174. См. также: ГИМ, Син. 951, л. 4-4 об. (рукопись XV в., см.: Горский и Невостру-ев, ІІ/3, № 316, с. 570-571); ГПБ, Кир.-Бел. 22/1099, л. 318—319 (рукопись 1450-1470 гг., см.: Каган, Понырко и Рождествен¬ская, 1980, с. 76); ГПБ, Кир.-Бел. 11/1088, л. 195-195 об., 263- 265 об. (рукопись конца XV в., см.: Каган, Понырко и Рождест¬венская, 1980, с. 175, 182; Макарий, rW2, с. 218, примеч. 144); ГПБ, Солов. 694/802, л. 201 об. (рукопись 1492 г., см.: Макарий, FV/2, с. 217-218, примеч. 142); ГПБ, Солов. 858/968, л. 472 об- 473 (Кормчая 1493 г., см.: Рукописная кормчая..., 1860, с. 322-323; Макарий, FV/2, с. 217-218, примеч. 142); ГИМ, Чуд. 273, л. 99 об.—101 (рукопись первой пол. Х\П в.) (6). ასეთი სტატიების გამოჩენა ასევე ირიბად მოწმობს სამი თითით პირჯვრისწერის გავრცელებაზეც. ბრძოლა სამთითიან წყობასთან აქტუალური ამოცანა ხდება ბერძნების მიერ კათოლიკეებთან უნიის მიღების (1439 წ.), კონსტანტინოპოლის დაცემისა (1453 წ.) და რუსული ავტოკეფალური ეკლესიის ჩამოყალიბების (1461 წ.) შემდეგ, როდესაც "რუსულ მართლმადიდებლობას" უპირისპირებენ "ბერძნულს" (См. такое противопоставление уже в «Слове... на латы-ню» 1461-1462 гг. (Попов, 1875, с. 372-373, 377, 384). ეს მოვლენები რუსეთში განიხილება მიზეზ-შედეგობრივი კავშირებით: რუსეთის ავტოკეფალია უშუალოდ თანაეფარდება ფლორენციის უნიას, რომელშიც ერთდროულად ხედავენ ბიზანტიის იმპერიის დაცემის მიზეზსაც (Успенский, 1996/2002, с. 109-110.).

ასეთ პირობებში ბუნებრივი იყო ეჭვით მოკიდებოდნენ ბერძნულ ჩვეულებას იმ შემთხვევაში, თუ ის განსხვავდებოდა რუსულისგან. ამასთან მათი შეჩვენება, ვინც პირჯვარს არ იწერს ორი თითით, რომელიც ხშირად გვხვდება რუსულ ხელნაწერებში, საბოლოო ჯამში მომდინარეობს თვით ბერძნული წყაროებიდან; იხ. მაგალითად, მწვალებელთა მიღების წეს-განგება, რომელიც ცნობილია, როგორც ბერძნულ ორიგინალში, ასევე საეკლესიო-სლავურ თარგმანში: "

"E‡ tis oÙ σφραγίzει, to‹s δυσί δάκτÚλοις καθώς καί Ð Χριστός, ανάθεμα / Иже не крестится двема перстома, яко и Христос, да будет про-клят" (См.: Бенешевич, ІІ, с. 173; ср.: Голубинский, ІІ/2, с. 476 (примеч. 2); Голубинский, 1905, с. 164 (примеч.). ასეთი ანათემა გამოაცხადა რუსეთის ეკლესიის ასმუხლიანმა კრებამ 1551 წელს. კრების დადგენილებებში (თ. 31) ვკითხულობთ: "Аще ли кто двема персты не благо-словляетъ, якоже и Христосъ, или не воображает двема персты крестного знамениа, да будет проклят, — святии отцы рекоша... Иже кто не знаменуется двема персты, якоже и Христосъ, да есть проклят" (ქართულად: "ვინც არ აკურთხებს ორი თითი, ვითარც ქრისტე, ან პირჯვრის გადასაწერად არ გამოსახავს ორთ თითს, დე წყეულ იყოს, - წმიდა მამებმა ბრძანეს... ვინც არ დასწერდეს ჯვარს ორი თითით, ვითარც ქრისტე, შეჩვენება") (Стоглав, 2000, с. 291; Стоглав, 1890, с. 137).

____________

5. იხ. მაგალითად, XV ს.-ის (არა უგვიანეს 1412 წლისა) პაისისეული კრებული (ГПБ, Кир.-Бел. 4/1081, л. 47; Соболевский, 1909, с. 4). ამასთან სამი თითით შემოჭრა შეიძლება დაკავშირებული იყოს ე. წ. მეორე სამხრეთსლავურ ზეგავლენასთან (იხ. Успенский, 1998/2002, с. 366-367).

6. ივ. ბელიაევის მითითება, რომ სტატიები იმყოფება "კორმჩაიაში" (Беляев, 1863, с. 41), რამდენადაც ჩვენთვის ცნობილია, არ შეესაბამება სინამდვილეს. ჯვრის გამოსახვას ეძღვნება მიტროპოლიტ დანიელის 4-ე სიტყვა (f 1547 г.) "როგორც დაწერილი და დაუწერელი გადმოცემით მიგვიღია, პირჯვარი უნდა გამოვისახოთ ჯვრის სახედ..." (დედანი: "Яко прияхом предания писанаа и неписанаа и да знаменуем лице свое крестообразно..." (ГБЛ, Моск. дух. акад. 197, л. 92 об.—121; рукопись с авторской правкой; ср. рассмотрение этого сочинения: Жмакин, 1881, с. 436—449); როგორც ჩანს, ეს სიტყვა შეთხზულ იქნა მოსკოვის კათედრაზე დანიელის მყოფობის დროს, როდესაც ის მეთაურობდა რუსეთის ეკლესიას (1522—1539). ორი თითით პირჯვრისწერის წესთან დაკავშირებული სტატიები ჩვეულებისამებრ ეყრდნობიან მელეტი ანტიოქიელს, რომელიც ცნობილია როგორც სლავურ, ასევე ბერძნულ ხელნაწერებში (უძველესი სლავური ხელნაწერი თარიღდება XIII ს.-ით), ასევე ე. წ. თეოდორიტეს სიტყვას, რომელიც მხოლოდ სლავურ ხელნაწერებშია ცნობილი (იხ.: Макарий, rV/2, с. 69-71), მაგრამ, რომლის თავწყარო შესაძლოა ბერძნული ხელნაწერი იყოს (издание Феодоритова слова: Субботин, 1876; Макарий, rV/2, с. 217—218, примеч. 142; ср.: Виноградов, 1866). თქმულება მელეტი ანტიოქიელზე, რომელზეც ქვემოთ ვილაპარაკებთ (იხ. შენიშვნა 70-ე), განეკუთვნება თეოდორიტე კვირელის "საეკლესიო ისტორიას", რომელსაც მიეწერება თეოდორიტეს სიტყვაც; საერთოდ ორივე ეს ტექსტი ურთიერთდაკავშირებულია (იხ.: Русинов, 1988, с. 37—39; о принадлежности Феодоритова слова Феодориту Киррскому см.: Поморские ответы, 1884, с. 131, ответ 40; ამბაკუმი მას "კვირინელ ეპისკოპოსს" უწოდებს. იხ.: РИБ, ХХХІХ, стлб. 236, 697). ე. ე. გოლუბინსკი, ასევე ზოგიერთი სხვა მკვლევარი მიიჩნევდა, რომ თეოდორიტეს სიტყვა სინამდვილეში მეტყველებდა არა ორ თითზე, არამედ სამზე (იხ.: Голубинский, ІІ/2, с. 477—478, примеч. 2; Голубинский, 1905, с. 165, примеч. 1). მაგრამ ეს არცთუ სამართლიანია, რამეთუ აქ ლაპარაკია იმაზე, რომ სამი თითი ნიშნავს სამებას, ხოლო ორი - ღმერთკაცობას: ასეთი მნიშვნელობა, როგორც დავინახავთ, მიეწერებოდა სწორედ ორთითიან პირჯვრისწერას, სამთითიანისგან განსხვავებით.

____________

როგორც ვხედავთ, დავას თითების წყობის შესახებ რუსეთში შეიძლება ჰქონდეს სარწმუნოებრივი აღმსარებლობის ხასიათი, რაც განსაკუთრებით მკაფიოდ გამოვლინდა განხეთქილებაში, რომელიც გამოიწვია პატრიარქ ნიკონის რეფორმამ. როდესაც 1666 წელს მოსკოვში მოიწვიეს კრება აღმოსავლელი იერარქების მონაწილეობით, და რომელიც შეუდგა ნიკონის მიერ დამკვიდრებული სიახლეების დაცვას (იხ. ზემოთ), პატრიარქთა სამსჯავროს წინაშე წარსდგა დეკანოზი ლაზარე, რომელმაც კრებას შესთავაზა მიემართა ღმრთის სამსჯავროსთვის, რათა გაერკვია, რომელი წესია ნამდვილი და ჭეშმარიტად მართლმადიდებლური. "მიბრძანეთ ცეცხლში თავის ჩაგდება ღვთის იმედით, - აცხადებდა იგი, - და თუ დავიწვები, მართალნი ყოფილან ახალი წიგნები (ანუ ახალი წესები), ხოლო თუ არ დავიწვები, მაშინ მართალნი ყოფილან ჩვენი, ძველი წიგნები (ანუ ძველი წესები ყოფილანო ჭეშმარიტად მართლმადიდებლური ჩვეულებანი) (Послание к сыну Максиму» дьякона Федора Иванова (Субботин, с. 244)). (7). ლაზარეს მოთხოვნას, როგორც ჩანს, საფუძვლად უდევს მწვალებელთა ცოცხლად დაწვის პრაქტიკა: ლაზარეს კოცონზე დაწვა იქნებოდა იმის მიმანიშნებელი, რომ ის მწვალებელია. რადგან დარწმუნებული იყო თავის სიმართლეში, ლაზარე მიიჩნევდა, რომ უფალი ამას არ დაუშვებდა (Успенский, 1992/1996, с. 478 и 507 (примеч. 4).

1722 წელს გლეხმა სემიონ კოსტერინმა გამოძიებაზე აჩვენა, რომ წვერის პარსვისა და ტანისამოსის შესახებ გამოცემული განკარგულების შემდეგ "მას დააეჭვა თითების წყობის საკითხმა... დადიოდა სხვადასხვა ეკლესიებში... ლოცულობდა, რათა მას ჰქონებოდა ხილვა, თუ როგორ გადაეწერა პირჯვარი ორი თითით თუ სამით, რათა შესულიყო ცათა სასუფეველში" (Федотова, 1997, с. 54). 1931 წელს ძველმოწესე "ბეზპოპოვეცმა" დამრიგებელმა (наставник), აუხსნა რა გერმანელ მკვლევარს, თუ როგორ უნდა შეკრა პირჯვრისსაწერი თითები, პირჯვარი გადაიწერა და განაცხადა: "ასეთია ჩვენი პირველი დოგმა" ("Das ist unser erstes Dogma" (Hauptmann, 1963, с. 9, со ссылкой на рукопись: W. Hollberg. Das russische Altglaubigen-tum)). ასეთი მაგალითების დამოწმება უხვად შეიძლება. კითხვა "როგორ გწამს?" ამ პირობებში ტოლფარდია კითხვისა "როგორ იწერ პირჯვარს?" (8).

____________

7. Послание к сыну Максиму» дьякона Федора Иванова (Субботин, с. 244). თვით დიაკვანი თევდორე 1666 წელს მეფე ალექსი მიხეილის ძისადმი მიწერილ თავის სავედრებელ არზაში პირჯვრისწერის შესახებ წერდა: "მზად ვარ არა მარტო განკვეთა და წყევლა, არამედ სიკვდილიც კი მივიღო ჭეშმარიტების გულისთვის, ჩემი ქრისტე გამაძლიერებს მე" (დედანი: "Готов есмь не токмо отлучение или клятву, но и смертную казнь сея ради истинны прияти, Христу моему укрепляющу мя")


8. შეად.: დეკ. ამბაკუმის "ცხოვრებაში": "ჰკითხა მას პილატემ: როგორ იწერს პირჯვარს? მან კი ღვთისმოშიშებით უპასუხა: ასე მწამს და ასე ვიწერ, ვკრავ თითებს ის,ე, როგორც ჩემი სულიერი მოძღვარი ამბაკუმი ჰკრავს" (Вопросилъ его Пилатъ: ìкакъ ты, мужикъ, крестисься?î Онъ же отвôща смиренномудро: ìя такъ вôрую и крещуся, слагая перъсты, какъ отецъ мой духовной, протопопъ Аввакумъîª (РИБ, ХХХІХ, стлб. 62). ამბაკუმის "ცხოვრების" სხვა რედაქციებში ეს ადგილი არ არის. "პილატედ" ამბაკუმი მსროლელთა პოლკის მეთაურის მოადგილეს, ივან ელაგინს უწოდებდა.

პავლე პრუსიელის მოგონებებსი ვკითხულობთ: "... 1867 წელს პირჯვრის საწერ თითებზე ერთ პომორელ დამრიგებელთან დავამ მომიწია. მე ვკითხე: "რა განგასხვავებთ ეკლესიისგან? რა არის ამისი მთავარი მიზეზი? მან მიპასუხა: "სამთითიანი წყობა" (...в 1867 году случилось мне разговаривать о перстосложении с одним поморским наставником. Я спросил его: ìЗа что отделяется от церкви? Какая главная сему вина?î Он отвечал: ìтроеперстиеîª (Павел Прусский, 1868, с. 44).


____________

გაგრძელება მომდევნო გვერდზე
***

ციტირებული ლიტერატურა:

ААЭ, І—IV — Акты, собранные... Археографическою экспедициею Академии наук, т. І—ІѴ. СПб., 1836.
АИ, І—V — Акты исторические, собранные и изданные Археографическою комиссиею, т. І—V. СПб., 1841.
Акты Московского Патриаршего Престола, 1929 — Акты Московского Патриаршего Престола: Акт по вопросу о снятии клятв Собора 1666—1667 гг. [Указ Временного Патриаршего Синода от 28 апреля 1928 г. митрополиту Евлогию с приложением «Деяния Архипастырей Православной Святой Церкви, возглавляемых Московской Патриархией»]. — «Церковный Вестник Западно-Европейской Епархии / Le Messager de l'Eglise Russe a l'Etranger», № 6, июнь 1929 г. (с. 3—6).
Алмазов, І—ІІІ — А. Алмазов. Тайная исповедь в православной Восточной церкви: опыт внешней истории. Исследование преимущественно по рукописям, т. І—ІІІ. Одесса, 1894 [т. І. Общий устав совершения исповеди; т. ІІ. Специальные уставы, отдельные молитвословия и церковно-гражданские постановления, относящиеся к исповеди; т. ІІІ. Приложения]. Репринт: М., 1995 (видимо, ввиду плохого качества оригинала отдельные страницы в этом издании набраны заново).
Ангелов, 1977 — Боню Ангелов. Дамаскин Студит. — В изд.: Боню Ангелов. Из историята на старобългарската и възражденската литература. София, 1977 (с. 88—95).
Антонов, 1897 — Е. Антонов. Воспоминания о жизни в расколе и обращении в православие. М., 1897.
Апресян, 1995 — Ю. Д. Апресян. Перформативы в грамматике и в словаре. — В изд.: Ю. Д. Апресян. Избранные труды, т. ІІ. [М., 1995] (с. 198—218).
Апресян, 1995а — Ю. Д. Апресян. Глаголы моментального действия и перформативы в русском языке. — В изд.: Ю. Д. Апресян. Избранные труды, т. ІІ. [М., 1995] (с. 219—241).
Арнобий, 1994 — Арнобий. О numina. Перевод, предисловие и комментарии И. В. Максимовой. — «Религия и община в древнем Риме». М., 1994 (с. 204—214).
Арранц, 1988 — М. Арранц. Чин оглашения и крещения в древней Руси. — «Символ», т. 19, 1988, июнь (с. 69—100).
Афанасий Холмогорский, 1682 — [Афанасий, архиепископ Холмогорский]. Увет духовный. М., 1682.
Афанасьев, І—ІІІ — А. Н. Афанасьев. Поэтические воззрения славян на природу: Опыт сравнительного изучения славянских преданий и верований в связи с мифическими сказаниями других родственных народов, ч. І—ІІІ. М., 1865—1869. Репринты: The Hague — Paris, 1969—1970 ( = «Slavistic Printings and Reprintings», vol. CCXIV/1—3); М., 1994. Ср.: А. Н. Афанасьев. Поэтические воззрения славян на природу: Справочно-библиографические материалы. М., 2000.
Барсков, 1912 — Я. Л. Барсков. Памятники первых лет русского старообрядчества. СПб., 1912. Оттиск из «Летописи занятий имп. Археографической комиссии», т. XXTV.
Барсов, 1869 — Ник. Барсов. Из неизданных памятников древней русской литературы: Послание патриарха Иова к грузинскому митрополиту Николаю. — «Христианское чтение», 1869, ч. 2 (с. 858—
893).
Е. Барсов, 1867 — Елпидифор Барсов. Андрей Родионов — ученик Семена Денисова (Материалы для истории русского раскола). — «Труды Киевской Духовной Академии», 1867, т. І (с. 48—81).
Белокуров, І—ІІ — Сергей Белокуров. Арсений Суханов, ч. І—ІІ (ч. І: Биография Арсения Суханова; ч. ІІ, вып. 1: Сочинения Арсения Суханова. М., 1891—1893. Оттиски из ЧОИДР, 1891, кн. 1 и 2; 1894, кн. 2.
Белокуров, 1887 — Посольство дьяка Федота Елчина и священника Павла Захарьева в Дадианскую землю (1639—1640 гг.). С предисловием С. А. Белокурова. — ЧОИДР, 1887, кн. 2 (отд. І, с. 257—
376).
Беляев, 1863 — Ив. Беляев. Наказные списки соборного уложения 1551 г. или Стоглава. М., 1863.
Бенвенист, 1995 — Эмиль Бенвенист. Словарь индоевропейских социальных терминов. Пер. с франц. М., [1995]. Перевод книги: Benveniste, I—II.
Бенешевич, І—ІІ — Древне-славянская кормчая XTV титулов без толкований. Труд В. Н. Бенешевича, т. І—ІІ. СПб. — София, 1906— 1987. Том І (СПб., 1906) — ІІ (София, 1987). Репринт I тома: Syntagma XIV titulorum sine scholiis... Leipzig, 1974 (= «Subsidia byzantina lucis ope iterata», vol. II b).
Бодянский, 1871 — Московский собор [1678 г.] о житии благоверныя княгини Анны Кашинския. [Публикация О. Бодянского]. — ЧОИДР, 1871, кн. 4 (отд. І, с. 45—62).
Бубнов, 1985 — Н. Ю. Бубнов. Спиридон Потемкин и его книга. — ТОДРЛ, т. XL. Л., 1985 (с. 345—363).
Бубнов, 1995 — Н. Ю. Бубнов. Старообрядческая книга в России во второй половине XVH в. (Источники, типы и эволюция). СПб., 1995.
Булгаков, 1913 — С. В. Булгаков. Настольная книга для священно-церковно-служителей (Сборник сведений, касающихся преимущественно практической деятельности отечественного духовенства). М., 1913. Репринт: [М.], 1993.
Быкова и Гуревич, 1958 — Т. А. Быкова, М. М. Гуревич. Описание изданий, напечатанных кириллицей. 1689 — январь 1725 г. М.— Л., 1958 (= «Описание изданий, напечатанных при Петре І», [вып.] ІІ).
Виноградов, 1866 — Иоанн Виноградов. О Феодоритовом слове: Опыт библиографического исследования о двуперстии. М., 1866.
Вургафт и Ушаков, 1996 — [С. Г. Вургафт, А. И. Ушаков]. Старообрядчество: лица, события, предметы и символы. Опыт энциклопедического словаря. М., 1996.
Гаврилюк, 2001 — Павел Гаврилюк. История катехизации в древней церкви. М., 2001.
Герберштейн, 1988 — Сигизмунд Герберштейн. Записки о Московии. [Пер. с нем. А. И. Малеина и А. В. Назаренко]. М., 1988.
Гоголь, І—XJV — Н. В. Гоголь. Полное собрание сочинений, т. І— XDV. М., 1937—1952.
Голубинский, І—ІІ, атлас — Е. Голубинский. История русской церкви, т. І (1-я половина тома, изд. 2-е, испр. и доп. М., 1901; 2-я половина тома, изд. 2-е, испр. и доп. М., 1904) — ІІ (1-я половина тома. М., 1900; 2-я половина тома. М., 1917); Археологический атлас ко второй половине І-го тома Истории русской церкви (М., 1906). То же: ЧОИДР, 1901, кн. 3; 1904, кн. 2; 1900, кн. 1; 1916, кн. 4; 1906, кн. 2. Ср. репринты: The Hague — Paris, 1969 (= «Sla-vistic Printings and Reprintings», vol. CXVII/1—5); М., 1997—1998 (= «Материалы по истории церкви», кн. 16—19); дополнением к последнему изданию является книга: А. Ю. Полозов, И. В. Соловьев. Жизнь и труды академика Е. Е. Голубинского. С приложением «Воспоминаний» Е. Е. Голубинского и именного указателя к «Истории русской церкви». М., 1998 (= «Материалы по истории церкви, кн. 20); «Археологический атлас... » в этом издании воспроизведен не был. При ссылках римская цифра обозначает том, арабская — половину тома.
Голубинский, 1903 — Е. Голубинский. История канонизации святых в русской церкви. Изд. 2-е. М., 1903. Оттиск из ЧОИДР, 1903, кн. 1.
Голубинский, 1905 — Е. Голубинский. К нашей полемике с старообрядцами (Дополнения и поправки к полемике относительно общей ее постановки и относительно главнейших частных пунктов разногласия между нами и старообрядцами). М., 1905. Оттиск из ЧОИДР, 1905, кн. 3.
Голубцов, 1892 — Памятники прений о вере, возникших по делу королевича Вальдемара и царевны Ирины Михайловны, собранные Александром Голубцовым. — ЧОИДР, 1892, кн. 2 (отд. 2, с. 1—350).
Горский и Невоструев, І—ІІІ — [А. В. Горский, К. И. Невоструев]. Описание славянских рукописей московской Синодальной библиотеки, отд. І—ІІІ. М., 1855—1917 (отд. ІІІ, ч. 2 представляет собой отдельный выпуск ЧОИДР, 1917, кн. 4). Репринт: Wiesbaden, 1964 (= «Monumenta linguae slavicae dialecti veteris: Fontes et dis-sertationes», t. II). При ссылках римская цифра обозначает отдел, арабская — часть. Ср.: Е. М. Витошинский. Указатель именной и предметный к труду А. В. Горского и К. И. Невоструева... Варшава, 1915. Репринт: Wiesbaden, 1966 (= «Monumenta linguae slavicae dialecti veteris: Fontes et dissertationes», t. VI).
Григорий, І—ІІ — Григорий [Постников]. Истинно древняя и истинно православная Xристова церковь: Изложение в отношении к глаголемому старообрядству. Изд. 2-е Братства св. Петра митрополита,
ч. І—ІІ. М., 1883.
Дело об Аввакуме... 1667 г. — Изложение дела об Аввакуме, Лазаре, Епифании, Федоре и подъяке Федоре 1667 г. — «Братское слово», 1876, кн. 1 (с. 49—144).
Деяния собора 1666 г. — Деяния Московского собора о разных церковных исправлениях в 1666 году. — «Братское слово», 1876, кн. 1 (с. 49—144).
Деяния соборов 1666—1667 гг. — Дѣянія московскихъ соборовъ 1666 и 1667 годов. Изд. братства св. Петра митрополита. М., 1881. Репринт: Farnborough (Gregg International Publishers), 1969.
Димитрий Ростовский, 1755 — [Димитрий, митрополит Ростовский]. Розыскъ о Расколнической брынской Вѣрѣ, о Ученіи ихъ, о Дѣлахъ ихъ и Из'явленіе яко Вѣра ихъ не права, Ученіе ихъ ду-шевредно и Дѣла ихъ не богоугодна. М., 1755.
Дмитриевский, 1884 — Алексей Дмитриевский. Богослужение в русской церкви в XV! веке, ч. І: Службы круга седмичного и годичного и чинопоследования таинств. Историко-археологическое исследование. Казань, 1884. То же: Приложения. Казань, 1884.
Добротолюбие, 1793, І—]V — Добротолюбіе или словеса и главизны священнаго трезвѣнія, собранныя от писаній святыхъ и богодух-новенныхъ отецъ, въ немже нравственнымъ по дѣянію и умозрѣ-нію любомудріемъ умъ очищается и просвѣщается и совершенъ бываетъ. Переведено съ Елліногреческаго языка [переводчик — Паисий Величковский], ч. І—FV. М., 1793. Репринт: Добротолю-біе. La philocalie slavonne de Pai'ssy Velitchkovsky. Reproduction anastatique integrale de l'edition princeps: Moscou, 1793. Soignee et presentee par Dan Zamfiresco. Bucarest, 1990.
Добротолюбие, 1895—1900, І—V — Добротолюбие в русском переводе [Феофана Исповедника], дополненное. Изд. 2-е, т. І—V. М., 1895—1900.
Доп. АИ, І—XH — Дополнения к Актам историческим, собранные и изданные Археографическою комиссиею, т. І—XH. СПб., 1846— 1875.
Дружинин, 1914 — В. Г. Дружинин. Пустозерский сборник. СПб., 1914 (= «Памятники первых лет русского старообрядчества», ІІІ).
Дружинин, 1923 — В. Г. Дружинин. Поморские палеографы начала XVm столетия. — «Летопись занятий Археографической комиссии за 1918 год», вып. 31. Пг., 1923 (с. 1—66). Имеется отд. оттиск: Пг., 1921.
Дружинин, 1926 — В. Г. Дружинин. Дополнение к исследованию о поморских палеографах начала XVm века. — «Летопись занятий Археографической комиссии за 1923—1925 годы», вып. 33. Л., 1926 (с. 100—102).
Дьяченко, 1899 — Полный церковнославянский словарь (со внесением в него важнейших древнерусских слов и выражений). Составил Григорий Дьяченко. М., 1899. На титульном листе указан 1899 г., на обложке — 1900 г.; имеется также стереотипное издание 1900 г. Репринт: М., 1993.
Жмакин, 1881 — Василий Жмакин. Митрополит Даниил и его сочинения. М., 1881. Оттиск из ЧОИДР, 1881, кн. 1—2.
Зеленоградский, 1991 — М. Л. Зеленоградский [М. Л. Гринберг]. Жизнь и деятельность архиепископа Андрея (князя Ухтомского). М., 1991.
Зеньковский, 1970 — Сергей Зеньковский. Русское старообрядчество: Духовные движения семнадцатого века. Munchen, [1970] (= «Fo-rum slavicum», 21). Репринт: М., 1995.
Зиборов, 1992 — В. К. Зиборов. Арсений Грек. — Сл. книжников, 1992 (с. 105—108).
Игнатий, 1849 — Игнатий [Семенов], архиепископ воронежский и задонский. История о расколах в церкви Российской. СПб., 1849.
Игнатий Римский-Корсаков, 1857 — Посланія блаженнаго Игнатія [Римского-Корсакова], митрополита Сибирскаго и Тобольскаго, изданныя въ Православномъ Собесѣдникѣ. Казань, 1857.
Идея Рима... — L'idea di Roma a Mosca: secoli XV—XVI. Fonti per la storia del pensiero sociale russo. Direzione della ricerca Pierangelo Catalano, Vladimir T. Pasuto / Идея Рима в Москве XV—XVI века. Источники по истории русской общественной мысли. Отв. редакторы П. Каталано, В. Т. Пашуто. Roma, [1993] (= «Da Roma alla Terza Roma: Documenti e studi». Documenti, I). Ср. предварительную публикацию под тем же названием: М., 1989.
Каган и Лурье, 1988 — М. Д. Каган, Я. С. Лурье. Ефросин. — Сл.
книжников, ІІ/1, 1988 (с. 227—236).
Каган, Понырко и Рождественская, 1980 — М. Д. Каган, Н. В. По-нырко, М. В. Рождественская. Описание сборников XV в. кни-гописца Ефросина. — ТОДРЛ, т. XXXV, 1980 (с. 3—300).
Каптерев, І—ІІ — Н. Ф. Каптерев. Патриарх Никон и царь Алексей Михайлович, т. І—ІІ. Сергиев Посад, 1909—1912. Оттиск из «Богословского вестника» за 1908—1911 гг. Репринт: М., 1996.
Каптерев, 1913 — Н. Ф. Каптерев. Патриарх Никон и его противники в деле исправления церковных обрядов: Время патриаршества Иосифа. Изд. 2-е. Сергиев Посад, 1913.
Карамзин, І—XH — Н. М. Карамзин. История государства российского. Изд. 5-е, т. І—XH. Издание И. Эйнерлинга. СПб., 1842—1843. Ключь или алфавитный указатель к Истории государства российского Н. М. Карамзина, составленный и ныне дополненный, исправленный и приспособленный к пятому ея изданию П. Строевым, и двадцать четыре составленныя Карамзиным и Строевым родословные таблицы князей российских. Издание И. Эйнерлин-га. СПб., 1844. Репринт (в четырех книгах): М., 1988.
Керженские ответы, 1906 — Ответы Александра диакона (на Кер-женце), поданные нижегородскому архиепископу Питириму в 1819 [sic! читай: 1719] году. [Нижний Новгород, 1906]. Бесплатное приложение к журналу «Старообрядец» за 1906 год. Репринт: Sine loco et anno, [1994] (Издание по благословению преосвященного митрополита Алимпия Московского и всея Руси: Библиотека журнала «Церковь»; относительно даты переиздания см.: Вур-гафт и Ушаков, 1996, с. 87). Ответы на 130 вопросов, предложенных 1 августа 1716 г. архимандритом Питиримом (впоследствии архиепископом нижегородским) старообрядцам Диаконова согласия; ответы были закончены 4 мая 1719 г. и вручены Питири-му 15 мая 1719 г. Автором ответов был, видимо, Андрей Денисов (см.: Дружинин, 1923).
Кирилл Иерусалимский, 1822 — Святаго отца нашего Кирилла архиепископа Иерусалимскаго огласительные и тайноводственные поучения, с Еллино-Греческаго на Российский язык переведенные по назначению Святейшаго Правительствующаго Синода, в Ярославской семинарии. Новое издание 2-е. М., 1822.
Кирилл Иерусалимский, 1855 — Кирилл Иерусалимский. Творения. М., 1855 (= «Творения святых отцев в русском переводе, издаваемые при Московской духовной академии», т. XXV).
Кириллова книга, 1644 — Книга иже во святых отца нашего Кирилла Иеросалимского на осмый век. М., 1644.
Книга о вере, 1596 — Книга о вере... Вильна, ок. 1596.
Книга о вере, 1620 — Книга о вере... Киев, ок. 1620.
Книга о вере, 1648 — Книга о вере. М., 1648.
Князевская и др., 1971 — Успенский сборник XH—XDJ. вв. Изд. подготовили О. А. Князевская, В. Г. Демьянов, М. В. Ляпон. М.,1971.
Кормчая, 1650 — Кормчая. М., 1650. Ср. переиздание (с сохранением фолиации): Кормчая. Напечатана с оригинала патриарха Иосифа, половина 1-я — 2-я. М., 1912—1913 (Бесплатное приложение к старообрядческому церковно-общественному журналу «Церковь» за 1912 г.). Продолжающаяся фолиация в обеих половинах. Ср. также репринтное воспроизведение переиздания 1912—1913 гг.:
Кормчая (Номоканон). Отпечатана с подлинника Патриарха
Иосифа. СПб., 1997.
Красносельцев, 1896 — Н. Ф. Красносельцев. «Прение Панагиота с Азимитом» по новым греческим спискам. — «Летопись Историко-филологического общества при имп. Новороссийском университете», т. VL Византийское отделение, вып. ІІІ. Одесса, 1896 (с. 295—328).
Крыжановский, 1890 — Е. М. Крыжановский. О требнике киевского митрополита Петра Могилы. — В изд.: Е. М. Крыжановский. Собрание сочинений, т. І. Киев, 1890 (с. 87—165).
Лаврентий Зизаний, 1596 — Лаврентий] З[изаний]. Наука ку читаню и розумѣню писма словенского. Вильна, 1596.
Лаврентий Зизаний, 1596а — Л[аврентий] З[изаний]. Грамматіка сло-венска съвершеннаг[о] искуства осми частій слова и иных нужд-ных. Вильна, 1596. Репринт: Лаврентій Зизаній. Граматика сло-венська. Підготовка факсимільного видання та дослідження па-м'ятка В. В. Німчука. Киі'в, 1980.
Лаврентий Зизаний, 1627 — [Лаврентий Зизаний]. Большой катехизис.М., 1627.
Лавров, 1899 — П. А. Лавров. Дамаскин Студит и сборники его имени «дамаскины» в юго-славянской письменности. — «Летопись Историко-филологического общества при имп. Новороссийском университете», т. VH. Византийское отделение, вып. IV. Одесса, 1899 (с. 305—384).
Лопарев, І—ІІІ — Хрисанф Лопарев. Описание рукописей имп. Общества любителей древней письменности, ч. І—ІІІ. СПб., 1892— 1899 (Изд. ОЛДП, т. С, GV, СXIV).
Лукьяненко, І—ІІ — [В. И. Лукьяненко]. Каталог белорусских изданий кирилловского шрифта XVI—XVH вв., вып. І—ІІ. Л., 1973 1975.
Любомиров, 1924 — П. Г. Любомиров. Выговское общежительство: Исторический очерк. М. — Саратов, 1924. Переиздано (по заказу рижских старообрядцев) без указания имени автора и под другим названием: Виноград российский. [М., 1992].
Макарий, І—VH — Макарий [Булгаков]. История русской церкви, кн. І—VH. М., 1994—1997. Кн. І воспроизводит изд.: Макарий [Булгаков]. История христианства в России до равноапостольного князя Владимира как Введение в Историю русской церкви. Изд. 2-е, испр. СПб., 1868. Кн. ІІ—VH воспроизводят изд.: Макарий (Булгаков). История русской церкви, т. І—XH. Изд. 2-е, испр. СПб., 1868—1910; ср. репринт: Dusseldorf, 1968—1969 (=«Slavica-Re-print», No. 13—24).
Макарий, 1875 — Макарий [Булгаков]. Правило Стоглавого собора о двуперстии с исторической точки зрения. — «Братское слово»,1875, кн. І, отд. ІІ (с. 20—63).
Максим Грек, 1588—1595 — Максим Грек. О крестном знамении.
[Вильна, ок. 1588—1595]. Максим Грек, І—ІІІ — Максим Грек. Сочинения, т. І—ІІІ. Казань,
1859—1862.
Максимов, І—XX — С. В. Максимов. Собрание сочинений, т. І—XX. СПб., [1908—1913].
Мельников, І—VH — П. И. Мельников (Андрей Печерский). Полное собрание сочинений. Изд. 2-е, т. І—VH. СПб., 1909.
Молдован, 1984 — А. М. Молдован. «Слово о законе и благодати» Илариона. Киев, 1984.
Никанор, 1869 — Никанор [Бровкович], архимандрит. О перстосложе-нии для крестного знамения и благословения в обличение неправды мнимых старообрядцев. — «Православный собеседник», 1869, ч. 2 (с. 3—17, 95—134, 191—224, 311—342), ч. 3 (с. 3—34).
Никанор, 1890 — Никанор [Бровкович], архиепископ херсонский и одесский. О перстосложении для крестного знамения и благословения. Беседа. СПб., 1890.
Никифор, 1801 — Никифор (Феотоки), архиепископ астраханский. Ответы на вопросы старообрядцев. Изд. 2-е. М., 1801.
Никифоровский, 1891 — Иван Никифоровский. Несколько слов относительно взгляда проф. Н. Ф. Каптерева на перстосложение древних киевлян, сербов и греков. — «Xристианское чтение», 1891, ч. 2 (с. 110—140, 283—316).
Никольский, 1907 — Константин Никольский. Пособие к изучению устава богослужения православной церкви. Изд. 7-е, испр. и доп. СПб., 1907. Репринт: [М., 1994].
Н. Никольский, 1916 — Н. Никольский. Сочинения соловецкого инока Герасима Фирсова по неизданным текстам (к истории севернорусской литературы XVH в.). Пг., 1916 (ПДП, вып. CLXXXVIII).
О перстосложении..., 1874 — О перстосложении для крестного знамения (Краткое исследование). Псков, 1874.
О снятии клятв..., 1930 — О снятии клятв со старообрядцев. — «Старообрядческий календарь на 1930 год. Изд. Председателя Духовной Комиссии старообрядцев Латвии наставника Авдея Иосифовича Екимова. Год издания четвертый. Sine loco et anno (c. 67—69).
Павел Алеппский, І—V — Путешествие антиохийского патриарха Макария в Россию в половине XVH века, описанное его сыном архидиаконом Павлом Алеппским. Перевод с арабского Г. Мур-коса, вып. І—V. М., 1896—1900. Оттиски из ЧОИДР, 1896, кн. 4; 1897, кн. 4; 1898, кн. 3 и 4; 1900, кн. 2.
Павел Домжив Люткович и Сильвестр, 1618 — Събраніе въкратце словес от Божественаго писанія и з' обисненіем' изложенія Святых апостолъ двунадесяти арътикуловъ православныя вѣры. Пра-цею и стараньемъ іеромонаха Павла Домжива Лют'ковича, іеро-діакона Селивестра. Угорцы, 1618.
Павел Прусский, 1868 — Из воспоминаний инока Павла (Прусского).М., 1868.
Павлов, 1878 — А. Павлов. Критические опыты по истории древнейшей греко-русской полемики против латинян. СПб., 1878.
Павлов, 1897 — А. Павлов. Номоканон при Большом Требнике. Изд. 2-е, от начала до конца переработанное. М., 1897.
Паисий, 1881 — Грамота константинопольского патриарха Паисия І к московскому патриарху Никону. — «Xристианское чтение», 1881,
ч. 1 (с. 303—353, 539—595). Ср. отдельный оттиск: СПб., 1881.
Пам. старообр. письм. — Памятники старообрядческой письменности (Сочинения Игнатия Соловецкого. Возвещение от сына духовна-го ко отцу духовному. Список с писем страдальческих священно-протопопа Аввакума).СПб., 2000.
Пафнутий, 1876 — Записки по народным беседам иеромонаха Пафну-тия, І. О церковных обрядах. — ЧОИДР, 1876, отд. V (с. 199—215).
Петканова-Тотева, 1965 — Д. Петканова-Тотева. Дамаскините в бъл-гарската литература. София, 1965.
Петр Дамаскин, 1874, І—ІІ — Петр Дамаскин. Творения... в русском переводе с еллино-греческаго, кн. І—ІІ. М., 1874.
Петр Дамаскин, 1905, І—ІІ — Петр Дамаскин. Творения... в русском переводе с еллинно-греческаго [sic!], кн. І—ІІ. Киев, 1905. Продолжающаяся пагинация в обеих книгах. Репринт: [М., 1993].
Петр Могила, 1696 — Петр Могила. Православное исповедание веры соборныя и апостольския церкви восточныя. М., 1696.
Платон, І—ІІІ — Платон. Сочинения, т. І—ІІІ. М., 1968—1972.
Платон Левшин, 1765 — [Платон Левшин]. Увещаніе во утвержденіе истинны и въ надежду дѣйствія любви евангельскія. СПб., 1765.
Плутарх, 1996 — Плутарх. Об Исиде и Осирисе. — В изд.: Плутарх. Исида и Осирис. Киев, 1996 (с. 5—70).
Подосинов, 1999 — А. В. Подосинов. Ex oriente lux: Ориентация по странам света в архаических культурах Евразии. М., 1999.
Поморские ответы, 1884 — Поморские отвѣты. Напечатаны в Ма-нуиловском Никольском монастыре 1884 года. Ответы на 106 вопросов, предложенных в 1722 г. иеромонахом Неофитом старообрядцам Поморского согласия. Автором ответов принято считать Андрея Денисова.
Понырко и Юхименко, 2002 — Н. В. Понырко и Е. М. Юхименко. Комментарии. — В изд.: Семен Денисов. История об отцах и страдальцах соловецких. Лицевой список из собрания Ф. Ф. Мазурина. Изд. подготовлено Н. В. Понырко и Е. М. Юхименко. М., 2002(с. 173—223).
Попов, 1875 — Андрей Попов. Историко-литературный обзор древнерусских полемических сочинений против латинян (X—XV в.). М., 1875. Репринт: London, 1972 (= «Variorum Reprint», S7).
Протасьева, І—ІІ — Т. Н. Протасьева. Описание рукописей Синодального собрания (не вошедших в описание А. В. Горского и К. И. Невоструева), ч. І—ІІ. М., 1970—1973.
Псалтырь, 1641 — Псалтирь. М., 1641.
Псалтырь, 1642 — Псалтирь. М., 1642.
Псалтырь, 1645, сентябрь — Псалтирь. М., 1641. Издана 20 сентября 1645 г.
Псалтырь, 1645, декабрь — Псалтирь. М., 1641. Издана 6 декабря1645 г.
Псалтырь, 1650—Псалтирь. М., 1641. Издана 5 декабря 1650 г. Псалтырь, 1651 — Псалтирь. М., 1651.
Псалтырь следованная, 1642 — Псалтирь с восследованием. М., 1642. Псалтырь следованная, 1649 — Псалтирь с восследованием. М., 1649. Псалтырь следованная, 1651 — Псалтирь с восследованием. М., 1651. ПСЗ, І—XLV — Полное собрание законов Российской империи с 1649 года [Собрание 1-е: с 1649 по 12 декабря 1825 г.], т. І—XLV.СПб., 1830.
ПСРЛ, І—XLI — Полное собрание русских летописей, т. І—XLH. СПб./Пг./Л. — М., 1841—2002. При ссылках на это издание римская цифра обозначает том, арабская — часть (если таковая имеется) и выпуск.
РИБ, I—XXXIX — Русская историческая библиотека, издаваемая Археографическою комиссиею, т. I—XXXIX. СПб./ Пг./Л., 1872—1927.
Рукописная кормчая..., 1860 — Рукописная кормчая XV века [описание Кормчей 1493 г. (ГПБ, Солов. 858/968)]. — «Православный собеседник», 1860, ч. 2 (с. 202—218, 306—338).
Русинов, 1988 — В. Н. Русинов. «Сказание о Мелетии Антиохийском» и споры по церковно-обрядовым вопросам на Руси в XIII—XVI веках. — «Идеология и культура феодальной России». Горький, 1988 (с. 35—47).
Свидетельство о перстосложении..., 1864 — Свидетельство грека о перстосложении для крестного знамения из первой четверти XVII века. — «Православный собеседник», 1864, ч. 2 (с. 76—91).
Симеон Полоцкий, 1667 — [Симеон Полоцкий]. Жезл Правления... М.,1667.
Скрижаль, 1656 — Скрижаль. М., 1656. Книга (сборник) «Скрижаль», присланная московскому патриарху Никону константинопольским патриархом Паисием в 1653 г. и переведенная с греческого, была закончена печатанием в октябре 1655 г.; дополнительные статьи к ней были напечатаны в июне 1656 г.
Сл. книжников, І—ІІІ — Словарь книжников и книжности Древней Руси, вып. I—III. Л./СПб., 1987—1993. Вып. I (XI — первая половина XIV в.). Л., 1987. Вып. II (вторая половина XIV — XVI в.), ч. 1—2. Л., 1988—1989. Вып. III (XVII в.), ч. 1—4. СПб., 1992-2004. Вып. III, ч. 4 (СПб., 2004) содержит дополнения к предшествующим выпускам (с. 321—877).
Слободской, 1987 — Закон Божий для семьи и школы со многими иллюстрациями. Составил протоиерей Серафим Слободской. Изд. 4-е. Holy Trinity Monastery, Jordanville, 1987 [Изд. 1-е — там же, 1967].
Служебник, 1667 — Служебник. М., 1667.
Смирнов, 1889 — П. Смирнов. Из истории полемики с расколом. — «Православное обозрение», 1889, т. ІІ, май-июнь (с. 162—189).
Смирнов, 1904 — П. Смирнов. О перстосложении для крестного знамения и благословения. — «Xристианское чтение», 1904, ч. 1
(с. 24—44, 214—237, 378—405).
Смирнов, 1909 — П. С. Смирнов. Споры и разделения в русском расколе в первой четверти XVIII века. СПб., 1909.
Соболевский, 1903 — А. И. Соболевский. Переводная литература Московской Руси XIV—XVII веков. Библиографические материалы. СПб., 1903 (= Сб. ОРЯС, т. LXXIV, № 1). Репринты: Koln — Wien, 1989 (= «Bausteine zur Geschichte der Literatur bei den Sla-ven», Bd. 34) — Leipzig, 1989.
Соболевский, 1909 — А. И. Соболевский. Двуперстие, сугубая алли-луия и хождение посолонь с исторической точки зрения. — «Труды Третьего областного историко-археологического съезда, бывшего в г. Владимире 20—26 июня 1906 г.». Владимир, 1909 (с. 1— 6 отд. паг.).
Соборное деяние..., 1718 — Соборное деяние киевское на арменина еретика Мартина. М., 1718. В приложении к деяниям киевского собора 1157 г. опубликован требник, будто бы собственноручно написанный киевским митрополитом Феогностом в 1329 г. Оба текста представляют собой фальсификацию.
Собрание краткия науки... , 1649 — Собрание краткия науки об артикулах веры. М., 1649.
Сперанский, 1895 — М. Н. Сперанский. К истории «Прения панагиота с азимитом». — «Византийский временник», т. ІІ, 1895 (с. 521—530).
Спиридон Потемкин — Спиридон Потемкин. Книга. — Сборник, рукопись конца XVIII — начала XIX в. Папского Восточного института в Риме (Pontificio Istituto Orientale, MS Slavo 29), л. 1—181.
Старчество, 1909 — Старчество. М. (Московская старообрядческая книгопечатня), 1909.
Стоглав, 1890 — Царьския вопросы и соборныА ответы о многораз-личныхъ церковных чинех (Стоглав). [Изд. Н. Субботина]. М.,1890.
Стоглав, 2000 — Е. Б. Емченко. Стоглав. Исследование и текст. М.,2000.
Субботин, I—IX — Материалы для истории раскола за первое время его существования. Под ред. Н. И. Субботина, т. I—IX. М., 1875—1890.
Субботин, 1876 — [Н. И. Субботин]. Так называемое Феодоритово слово в разных его редакциях. — «Братское слово», 1876, кн. 3—4(с. 187—214).
Суворов, 1888 — Н. С. Суворов. Следы западно-католического церковного права в памятниках древнего русского права. Ярославль,
1888.
Суворов, 1906 — Н. Суворов. К вопросу о тайной исповеди и о духовниках в восточной церкви. Изд. 2-е, испр. и доп. М., 1906.
Толстой, 1965/1997 — Н. И. Толстой. Из географии славянских слов: 3. правый — левый; 4. хорохориться; 5. класть. — «Общеславянский лингвистический атлас. Материалы и исследования». М., 1965 (с. 133—147). Цит. по изд.: Н. И. Толстой. Избранные труды, т. І. Славянская лексикология и семасиология. М., 1997 (с. 144—
158).
Требник, 1606 — Молитьвеник или Требник, из греческаго языка на словенский преведеный и изследованый. Стрятин, 1606.
Требник (Петра Могилы), 1646, I—III — Еѵхологіашъ ал'бо Молитвословъ, или Требникъ..., I—III. Киев, 1646. См. репринты: Евхоло-гіон або Требник митрополита Петра Могили (Киі'в, 1646). Рим, 1988 (= «Украіньский Католицький Університет ім. св. Климента папи. Праци богословьского факультету», т. LXVI); Требник Петра Могили, [ч. І—ІІ]. Киів, 1996.
Требник, 1658 — Требник. М., 1658.
Требник, 1671 — Еѵхологіи сиесть Молитвословъ, или Требникъ. М.,
1671.
Требник, 1677 — Требник. М., 1677. Требник, 1689 — Требник. М., 1689.
Троицкий, 1875 — И. Троицкий. Изложение веры церкви Армянския, начертанное Нерсесом, кафоликосом армянским, по требованию боголюбивого государя греков Мануила. Историко-догматичес-кое исследование в связи с вопросом о воссоединении армянской церкви с православною. СПб., 1875.
Турилов, 1999 — Анатолий Турилов. Две забытые даты болгарской церковно-политической истории IX в. (К вопросу формирования болгарского варианта церковного месяцеслова в эпоху Первого царства). — «Palaeobulgarica/Старобългаристика». София, т. 23/1, 1999 (с. 14—34).
Успенский, I—III — Б. А. Успенский. Избранные труды, т. I—III. Изд. 2-е, испр. и переработ. М., 1996—1997.
Успенский, 1969 — Б. А. Успенский. Влияние языка на религиозное сознание. — Труды по знаковым системам, IV. Тарту, 1969 (с. 159—168) (= «Учен. зап. Тартуского ун-та», вып. 236).
Успенский, 1992/1996 — Б. А. Успенский. Раскол и культурный конфликт XVII века. — «Сборник статей к 70-летию проф. Ю. М. Лот-мана». Тарту, 1992 (с. 90—129). Цит. по изд.: Успенский, I (1996) (с. 477—519).
Успенский, 1994 — Б. А. Успенский. Краткий очерк истории русского литературного языка (XI—XIX вв.). М., 1994.
Успенский, 1996/2002 — Б. А. Успенский. Восприятие истории в Древней Руси и доктрина «Москва — третий Рим». — «Русское подвижничество». Сборник статей к 90-летию Д. С. Лихачева. М., 1996 (с. 464—501). Цит. по изд.: Успенский, 2002а (с. 89—148).
Успенский, 1998 — Б. А. Успенский. Царь и патриарх. Xаризма власти в России (Византийская модель и ее русское переосмысление). М., 1998.
Успенский, 1998/2002 — Б. А. Успенский. К истории троеперстия на Руси. — «AION (= Annali dell'Istituto Universitario Orientale di Na-poli). Slavistica», 5 (1997—1998). Napoli, 2000 (p. 571—581). Цит. по изд.: Успенский, 2002а (с. 361—370).
Успенский, 2000 — Б. А. Успенский. Царь и император. Помазание на царство и семантика монарших титулов. М., 2000.
Успенский, 2002 — Б. А. Успенский. История русского литературного языка (XI—XVII вв.). Изд. 3-е, испр. и доп. М., 2002.
Успенский, 2002а — Б. А. Успенский. Этюды о русской истории. СПб., 2002.
Ф. Успенский, 2002 — Ф. Б. Успенский. Скандинавы — варяги — Русь. Историко-филологические очерки. М., 1992.
Федотова, 1997 — М. А. Федотова. О расспросных речах старообрядцев. По материалам первой половины XVIII в. фонда Канцелярии Синода. — «Revue des etudes slaves», t. LXIX, 1997, fasc. 1—2 («Vieux-croyants et sectes russes du XVII e siecle a nos jours»)
(p. 45—59).
Филарет, 1847 — Филарет [Гумилевский]. Богослужение русской церкви до монгольского времени. — ЧОИДР, 1847, № 7 (отд. І, с. 1-42).
Xелимский, 1993 — Е. А. Хелимский. Ранняя славянская христианская терминология в венгерском языке. — «XI Международный съезд славистов: Славянское языкознание». М., 1993 (с. 44—64).
Часослов, 1828 — Часослов. М., 1828.
Часослов, 1842 — Часослов. Белград, 1842.
Часослов, 1907 — Часослов. Киев, 1907.
Часослов, 1908 — Часослов. Белград, 1908.
Часослов, 1921 — Часослов. Кюстендул, 1921.
Часослов, 1925 — Часослов. Варшава, 1925.
Часослов, 1961 — Часослов. М., 1961.
Шайкевич, 1960 — А. Я. Шайкевич. Слова со значением «правый» и «левый» (Опыт сопоставительного анализа). — «Уч. зап. 1-го Моск. гос. пед. ин-та иностр. языков», т. XXIII, М., 1960 (с. 55—74).
Юхименко, І—ІІ — Е. М. Юхименко. Выговская старообрядческая пустынь. Духовная жизнь и литература, т. I—II. М., 2002.
Ягич, 1896 — Разсуждения южнославянской и русской старины о церковнославянском языке. Собрал и объяснил И. В. Ягич. СПб., 1896.
Оттиск из «Исследований по русскому языку», т. І. СПб., 1885— 1895. Репринт: Codex slovenicus rerum grammaticarum. Edidit V. Ja-gic. Miinchen, 1968 (= «Slavische Propylaen», Bd. 25). Яковлев, 1888 — Григорий Яковлев. Извещение праведное о расколе беспоповщины. — «Братское слово», 1888, т. I (с. 145—173, 233— 252, 317—338, 397—417, 469—490, 649—662, 721—742).
Allatius, 1648 — Leonis Allatii de ecclesiae occidentalis atque orientalis perpetua consensione, libri tres. Coloniae Agrippinae, 1648. Продолжающаяся пагинация во всех трех книгах. Репринт (with an intro by Kallistos Timothy Ware): Sine loco (Gregg InternationalPublishers), 1970.
Allgeir, 1917 — A. Allgeir. Επίσκία£είν Lk 1, 35. — «Biblische Zeit-
schrift», Bd. XIV, 1917 (S. 338—343). Amalarius, I—III — Amalarii episcopi opera liturgica omnia. Edita a
Ioanne Michaele Hanssens, t. I—III. Citta del Vaticano, 1948—1950
(= «Studi e testi», CXXXVIII—CXL).
Angelos, 1655 — [Christophoros Angelos]. Εγχείρίδίον περί τη" καταστάσεως των σήμερον ευρισκομένων ελλήνων. Enchiridium de statu hodiernorum Grscorum. Opera Christophori Angeli Graci, Gra conscriptum; jam cum versione Latina e regione posita, et Annota-tionibus, multo, quam antehac, locupletioribus. Cura Georgii Fehlavii, Ecclesiastic Dantiscani adornatum. Lipsia, [1655].
Arnobius, I—II — Arnobius of Sicca. The Case against the Pagans. Newly translated and annotated by George E. McCracken, vol. I—II. Westminster, Maryland, 1949 (= «Ancient Christian Writers: The Works of the Fathers in Translation», No. 7—8). Продолжающаяся пагинация в обоих томах.
Arnobius, 1875 — Arnobii adversus nationes libri VII. Recensuit et com-mentario critico instruxit Augustus Reifferscheid. Vindobonae, 1875 (= «Corpus scriptorum ecclesiasticorum latinorum editum consilio et impensis Academiae litterarum Caesareae Vindobonensis», vol. IV).
Assemanus, I—III — Bibliotheca orientalis Clementino-Vaticana, in qua manuscriptos codices Syriacos, Arabicos, Persicos, Turcicos, Heb-raicos, Samaritanos, Armenicos, Aethiopicos, Graecos, Aegiptiacos, Ibericos et Malabaricos... Recensuit... Joseph Simonius Assemanus Syrus Maronita, t. I—III. Romae, 1721—1728. При ссылках на это издание римская цифра обозначает том, арабская — часть тома.
Attwater, 1937 — Donald Attwater. Dissident Eastern Churches. Mil Wiconsin, [1937].
Austin, 1962 — J. L. Austin. How to Do Things with Words. Oxford,1962.
Auvray, I—IV — Lucien Auvray. Les Registres de Gregoire IX: Recueil des bulles de ce Pape publiees ou analysees d'apres les manuscrits originaux du Vatican, t. I—IV. Paris, 1890—1908.
Avvakumov, 2002 — Georgij Avvakumov. Die Entstehung des Unionsge-dankens: Die lateinische Theologie des Hochmittelalters in der Ausein-andersetzung mit dem Ritus der Ostkirche. [Berlin, 2002] (= «Mun-chener Universitatsschriften, Katholisch-Theologische Fakultat. Ver-offentlichungen des Grabmann-Institutes zur Erforschung der mittel-alterlichen Theologie und Philosophie», Bd. 47). Azpilcueta, 1550 — Martin de Azpilcueta Navarro. Commento o repeti del capitulo: Quando. De Consecratione, Distin. I. Coimbra, 1550. Basilios, 1991 — Basilios, Archbishop [Basilios IV, Archbishop of Jerusa Coptic Patriarchate]. Sign of the Cross. — «The Coptic Encyclo-pedia», ed. by Aziz S. Atiya, vol. II. New York — Toronto — Syd [1991] (p. 658). Beleth, 1976 — Ioannis Beleth summa de ecclesiasticis officiis. Edita ab Heriberto Douteil. Turnhout, 1976 (= «Corpus christianorum, conti-nuato medievalis», XLIA). Benveniste, I—II — Emile Benveniste. Le vocabulaire des institutions
indo-europeennes, vol. I—II. [Paris, 1969]. Ср.: Бенвенист, 1995. Binterim, I—VII — Anton Joseph Binterim. Die vorzuglichsten Denkwiir-digkeiten der Christ-Katholischen Kirche aus den ersten, mittlern und letzten Zeiten. Mit besonderer Rucksichtnahme auf die Disciplin der katholischen Kirche in Deutschland, Bd. I—VII. Mainz, 1825—1833. Blunt, 1873 — The Myroure of oure Ladye containing a devotional treatise on Divine Service, with a translation of the offices used by the sisters of the Briggittine monastery of Sion, at Isleworth, during the fifteenth and sixteenth centuries. Edited from the original black-letter text of 1530 A.D., with introduction and notes by John Henry Blunt. London, 1873 (= «Early English Text Society. Extra Series», XIX). Chrisostomus, 1957 — Johannes Chrisostomus. Die «Pomorskie otvety» als Denkmal der Anschauungen der russischen Altglaubigen gegen Ende des 1. Viertel des XVIII. Jahrhunderts. Roma, 1957 (= «Orien-talia Christiana Analecta», 148). Cirillo di Gerusalemme, 1980 — Cirillo di Gerusalemme. Omelie copte sulla passione, sulla Croce e sulla Vergine. Edizione con introduzione e tradizione di Antonella Campagnano. [Milano, 1980] (= «Testi e documenti per lo studio dell'antichita», LXV). Collins, 1960 — A. Jefferies Collins. Manuale ad usum percelebris ecclesie Sarisburiensis. From the edition printed at Rouen in 1543 compared with those of 1506 (London), 1516 (Rouen), 1523 (Antwerp), 1526 (Paris). [Chichester], 1960 (= «Henry Bradshaw Society», vol. XCI). Connolly, 1909 — The Liturgical Homilies of Narsai. Translated into English with an Introduction by R. H. Connolly. With an Appendix by Edmund Bishop. Cambridge, 1909 (= «Texts and Studies: Contri to Biblical and Patristic Literature», vol. VIII, No. 1). Cotelier, I—III — Johannes Baptista Cotelerius. Ecclesiae Graeca monu-menta, t. I—II. Lutecie Parisiorum, 1677—1686.
Damaskinos, 1578 — Βιβλιον ονομαΖομενον θησαυρο" [θησαυρο" Δαμάσκηνου του υποδιακονου και στουδιτου του θεσσαλονικεω"].Venetiis, 1578.
Damaskinos, 1910 — θησαυρο" Δαμασκηνου του υποδιακονου και στουδιτου του θεσσαλονικεω". Εν Αθηναι", 1910.
Darrouzes, 1963 — J. Darrouzes. Le memoire de Constantine Stilbes contre les Latins. — «Revue des etudes byzantines», t. XXI, 1963 (p. 50—100).
De Clerck, 1990 — Paul De Clerck. Les origines de la formule baptismale. — «Rituels: Melanges offerts a Pierre-Marie Gy, O. P.». Etudes reunis par Paul De Clerck et Eric Palazzo. Paris, 1990 (p. 199—212).
Deitmaring, 1969 — Ursula Deitmaring. Die Bedeutung von Rechts und Links in theologischen und literarischen Texten bis um 1200. — «Zeit-schrift fur deutsches Altertum und deutsche Literatur», Bd. XCVIII, 1969, Heft 4 (S. 265—292).
Dell'Agata, 1984 — Giuseppe Dell'Agata. The Bulgarian Language Ques from the Sixteenth to the Nineteenth Century. — «Aspects of the Slavic Language Question», ed. by Riccardo Picchio and Harvey
Goldblatt, vol. I (Church Slavic — South Slavic — West Slavic). New Haven, 1984 (p. 157—188).
Dionisius Bar Salibl, 1903 — Dionisius Bar SalTbT. Expositio liturgiae. Interpretatus est H. Labourt. Paris, 1903 (= «Corpus scriptorum chris-tianorom orientalium. Scriptores syri versio». Series secunda, t. XCIII).
Dolger, 1925 — Franz Joseph Dolger. Sol salutis. Gebet und Gesang im christlichen Altertum. Mit besonderer Rucksicht auf die Ostung in Gebet und Liturgie. 2 Aufl. Munster, 1925 («Liturgische Forschun-gen», 4—5 = «Liturgiegeschichtliche Quellen und Forschungen», 16—17).
Durandus, I—III — Guilelmi Duranti rationale divinorum officiorum.
Ediderunt A. Davril et T. M. Thibodeau, vol. I—III. Turnhout, 1995-2000 (= «Corpus christianorum», Continuatio medievalis», vol. 140, 140A, 140B).
Eugippius, 1877 — Eugippii vita sancti Severini. Recensuit et adnotavit Hermanus Sauppe. Berolini, 1877 (= «Monumenta Germaniae histo-rica. Auctorum antiquissimorum», t. I, pars posterior).
Filokalia, 1782 — [Macarios Notaras & Nicodemos Hagioreites]. Φιλο-καλια των ιερων νηπτικων. ' Ενετιησιν, 1782.
Fisher, 1965 — J. D. C. Fisher. Christian Initiation: Baptism in the Medieval West. A Study in the Disintegration of the Primitive Rite of Initiation. London, [1965] (= «Alcuin Club Collections», No. XLVII).
Goar, 1647 — ΕΥΧΟΛΟΠΟΝ sive rituale graecorum complectens ritus et ordines divinae liturgiae, officiorum, sacramentorum, consecrationum, benedictionum, funerum, orationum, &c. cuilibet personae, statui, vel tempori congruos, iuxta usum orientalis ecclesia... Paris, 1647.
Goldblatt, 1987 — Harvey Goldblatt. Orthography and Orthodoxy: Con-stantine Kostenecki's Treatise on the Letters (Skazani'e izBiavljenno o pismenex). Firenze, [1987] (= «Studia historica et philologica», XVI).
Gretser, I—III — Iacobi Gretseri de cruce Christi, t. I—III. Indolstadii, 1600—1605. Переиздано: Ratisbonae, 1734.
Guido da Baisio, 1577 — Guidonis a Baiisio archidiaconi Bononiensis... Rosarium seu in decretorum volumen commentariy. Venetiis, 1577.
Gy, 1982 — P.-M. Gy. La formule «Je te baptise» (Et ego te baptizo). — «Communio sanctorum. Melanges offerts a Jean-Jacques von All-men». [Geneve, 1982] (p. 65—72).
Hauptmann, 1963 — Peter Hauptmann. Das russische Altglaubigentum und ihre Ikonenmalerei. — «Beitrage zur Kunst des christlichen Os-tens», Bd. [3]. Erste Studien-Sammlung. Recklinghausen, [1963]
(S. 5—36).
Hergenrother, 1869 — Monumenta graca ad Photium ejusque historiam pertinentia, qua ex variis codicibus manuscriptis collegit, ediditque J. Hergenrother, 1869. Ratisbona, 1869.
Innocentius, 2002 — Innocenzo III. Il sacrosanto mistero dell'altare (De sacro altaris misterio). A cura di Stanislao Fioramonti. Citta di Vati-cano, 2002 (= «Momumenta Studia Instrumenta Liturgica», 15).
Isacenko, 1943 — Alexander V. Isacenko. Jazyk a povod Frizinskych pa-miatok / Sprache und Herkunft der Freisinger Denkmaler. Bratislava, 1943 (= «Opera Academiae scientiarum et artium Slovacae», t. I).
Kelly, 1972 — J. N. D. Kelly. Early Christian Creeds. [3d ed.]. Sine loco,
[1972].
Khouri-Sarkis, 1958 — G. Khouri-Sarkis. Le signe de croix. — «L'Orient Syrien», t. III, 1958, fasc. 4 (p. 494—501).
Kirschbaum, I—VIII — Lexicon der christlichen Ikonographie. Herausge-geben von Engelbert Kirschbaum in Zusammenarbeit mit Gunter Bandmann, Wolfgang Braunnfels, Johannes Kollwitz, Wilhelm Mra-zek, Alfred Schmid, Hugo Schnell, Bd. I—VIII. Rom — Freiburg — Basel — Wien, 1968—1976.
Kolbaba, 2000 — Tia M. Kolbaba. The Byzantine Lists: Errors of the La Urbana — Chicago, [2000].
Leclercq, 1914 — H. Leclercq. Signe de la croix. — «Dictionnaire d'ar-cheologie chretienne et de liturgie» des RR. dom F. Cabrol et dom H. Leclercq, t. III, 2 me partie. Paris, 1914 (col. 3139—3143).
Liddel & Scott, 1996 — Henry George Liddel and Robert Scott. A Greek-English Lexicon. 9th ed., revised and augmented throughout by Henry Stuart Jones. With a revised supplement 1996. Oxford, [1996].
Lucas de Tiiy, 1612 — Lucae Tudensis episcopi, de altera vita, fideique controversiis adversus Albigensium errores libri III. Ingolstadii, 1612.
Martene, I—IV — De antiquis Ecclesia ritibus libri tres ex variis in-signiorum ecclesiarum pontificalibus, sacramentariis, missalibus, bre-viariis, ritualibus, sive manualibus, ordinariis seu consuetudinariis, cum manuscriptis tum editis; ex diversis conciliorum decretis, episcoporum statutis aliisque probatis auctoribus permultis collecti atque exornati a reverendo patre domno Edmundo Martene... Editio novis-sima ab eodem Auctore tertiam ultra partem aucta, et novis uberrimis Indicibus locupletata, t. I—IV. Antverpia, 1763—1764.
Max. Bibl., I—XXVIII — Maxima Bibliotheca veterum Patrum, et anti-quorum scriptorum ecclesiasticorum. Primo quidem a Margarino de La Bigne... in lucem edita. Deinde celeberrimorum in Universitate Co-loniensi doctorum studio, plurimis authoribus, et opusculis aucta, ac historica methodo per singula sacula quibus scriptores quique vixe-runt desposita. Hac tandem editione Lugdunensi, ad eandem Colo-niensem exacta, novis super centum authoribus, et opuscolis hactenus desideratis, locupletata..., t. I—XXVIII. Lugduni, 1677—1707.
Menghini, 1928 — Giovanni Battista Menghini. Le sacre ceremonie se-condo il rito romano per tutti itempi dell'anno. Con il vespro e la mes-sa e relativa assistenza pontificali. 5 ed. Roma, 1928.
Merimee, 1964 — Prosper Merimee. Colomba [et autres nouvelles]. Edi presentee et annotee par Pierre Josserand. Paris: Gallimard et Lib-rairie Generale Francaise, 1964 («Le livre de poche»).
Mingana, I—VII — A. Mingana. Woodbrooke Studies: Christian Do edited and translated with a critical Apparatus, vol. I—VII. Cambridge, 1927—1934.
Missale Romanum, 1570/1998 — Missale Romanum. Editio Princeps (1570). Edizione anastatica, Introduzione e Appendice a cura di Man-lio Sodi, Achille Maria Triacca. Citta di Vaticano, 1998 («Monumenta Liturgica Concilii Tridentini»).
Moreton, 1982 — M. J. Moreton. Ει" ανατολα" βλεψατε. Orientation as a Liturgical Principle. — «Studia Patristica», vol. 17 (Papers delivered at the 8th International Conference on Patristic Studies, Oxford, 3—8, 1979, ed. by Elizabeth A. Livingstone), pt. 2. Oxford, 1982 (p. 575—
590).
Moroni, І—СІІІ — Dizionario di erudizione storico-ecclesiastica... Com-pilazione del Cavaliere Gaetano Moroni Romano, vol. I—CIII. Vene-zia, 1840—1861. Ср.: Indice generale alfabetico delle materie del Di-zionario di erudizione storico-ecclesiastica. Compilato dall'autore stesso Cav. Gaetano Moroni Romano... , vol. I—VI. Venezia, 1878—
1879.
Nahtigal, І—ІІ — Euchologium Sinaiticum. Starocerkevnoslovanski gla-golski spomenik. Izdao priredil Rajko Nahtigal, I—II. Ljubljana, 1941—1942 (= «Akademija Znanosti i Umetnosti v Ljubljani. Filo-zofsko-Filolossko-Historicni razred», 2). Репринт: Graz, 1954.
Nikolopulos, 1965 — Пап. Г. NiKoXopovXo". Κορεσσιο" Γεωργιο", και Κορεσση". — θρησκευτικη και ηθικη εγκυκλοπαιδεια, 7ο" τομο" (Ιωαννη" — Κωνσταντινο"). Αθηναι, 1965 (стлб. 835—836).
Oppenheim, 1933 — Philippus Oppenheim. In hoc signo vinces: Signatio cum cruce. — «Ephemerides liturgicae», anno XVII (novae seriei VII), 1933, fasc. II (p. 158—172).
Oppenheim, 1943 — Philippus Oppenheim. Commentationes ad ritum bap-tismalem, I. Ritus antebaptismales. Taurinus — Roma, 1943 (= Phi-lippus Oppenheim. Institutiones systematico-historicae in sacram litur-giam. Series II. Liturgia sacramentalis, vol. III).
Oppenheim, 1950 — Filippo Oppenheim. Il segno della croce. — «Enci-clopedia Cattolica», t. IV. Citta del Vaticano, [1950] (col. 956—959).
Pastor, I—XVI — Ludovico barone von Pastor. Storia dei Papi dalla fine del Medio Evo, vol. I—XVI. Roma, 1910—1963.
Patrinelis, 1966 — X. Г. П. [= Χ. Γ. Πατρινελη"]. Μαλαξο" Νικόλαο". — θρησκευτικη και ηθικη εγκυκλοπαιδεια, 8ο" τομο" (Κωνσταντινο"—Mozart). Αθηναι, 1966 (стлб. 537—538).
Peterson, 1945 — Erik Peterson. La croce e la preghiera verso oriente. — «Ephemerides liturgicae», anno LIX, 1945, fasc. I—IV (p. 52—68).
PG, I—CLXI — Patrologiae cursus completus. Accurante J.-P. Migne. Series graeca, t. I—CLXI. Paris, 1857—1866. Ср.: Theodorus Hopfner. Patrologiae cursus completus. Accurante I.-P. Migne. Series graeca. Index locupletissimus, t. I—II. Paris, 1928—1945.
Philokalia, I—IV — The Philokalia. The complete text compiled by St Ni-kodimos of the Holy Mountain and St Makarios of Corinth. Translated from the Greek and edited by G. E. H. Palmer, Philip Sherrard,
Kallistos Ware, vol. I—IV. London, 1979—1995.
PL, I—CCXXI — Patrologiae cursus completus. Accurante J.-P. Migne. Series latina, t. I—CCXXI. Paris, 1844—1865. Тома ССXVIII— ССXXI представляют собой указатели к данному изданию. Ср.: Patrologiae cursus completus a J.-P. Migne editus et Parisiis, anno Domini 1844, excusus. Series latina. Supplementum. Accurante Adal-
berto Hamman, vol. I—V. Paris, 1958—1974.
Plinius, I—X — Pliny. Natural History with an English translation, vol. I— X. Cambridge Mass. — London, 1951—1963 («The Loeb Classical Library», 330, 352, 353, 370, 371, 392, 393, 394, 418, 419).
Plutarch, I—XVI — Plutarch. Moralia in sixteen volumes, I—XVI. London — Cambridge Mass., 1962—1976 («The Loeb Classical Lib-
rary», 197, 222, 245, 305, 306, 337, 405, 424, 425, 321, 426, 406, 427, 470, 428, 429).
Pontificia commissio... , 1950 — Pontificia commissio ad redigendum Codicem Iuris Canonici Orientalis. Fontes, Series III, vol. III. Acta Ho-norii III (1216—1227) et Gregorii IX (1227—1241). Vaticanis, 1950.
Ralles & Potles, I—VI — Г. A. 'Ραλλη каі M. norXf. Συνταγμα των θειων και ιερων κανονων..., I—VI. Αθηναι, 1852—1859. Репринт: Φωτοτυπικη Ανατυπωσι", 1966.
Roberg, 1964 — Burkhard Roberg. Die Union zwischen der griechischen und der lateinischen Kirche auf dem II. Konzil von Lyon (1274). Bonn, 1964 (= «Bonner historische Forschungen», Bd. 24).
Sauer, 1934 — J. Sauer. Kreuzzeichen. — «Lexikon fur Theologie und Kirche». Herausgegeben von Michael Buchberger. 2te, neubeardeitete Aufl., Bd. VI. Freiburg im Breisigau, 1934 (col. 265—267).
Simeon Polockij, I—III — Simeon Polockij. Vertograd mnogocvetnyj. Ed. by Anthony Hippisley and Lydia I. Sazonova, vol. I—III. Koln — Weimar — Wien, 1996—2000 (= «Bausteine zur slavischen Philo-logie und Kulturgeschichte», Reihe B: Editionen, Bd. 10/1—3).
Simmons, 1879 — The Lay Folks Mass Book or the Manner of Hearing Mass with Rubrics and Devotions for the People in Four Offices in English According to the Use of York with Appendix, Notes and Glossary by Thomas Frederick Simmons. London, 1879 (= «Early English Text Society. Original Series», LXXI).
Starrs, 1967 — P. M. Starrs. — «New Catholic Encyclopedia», vol. IV. New York, etc., [1967] (p. 966).
Stickler, 1967 — A. M. Stickler. Huguccio (Hugh of Pisa). — «New Ca Encyclopedia», vol. VII. New York, etc., [1967] (p. 200—201).
Stoichita, 1997 — Victor I. Stoichita. A Short History of the Shadow.
[London, 1997].
Svicerus, I—II — Joh. Caspari Sviceri Thesaurus ecclesiasticus e patribus gracis: ordine alphabetico exhibens quacunque phrases, ritus, dogma hareses et hujusmodi alia spectant. Editio secunda, vol. I—II. Am-steladami, 1728.
Talbot, 1991 — A. M. T. [= Alice-Mary Talbot]. Kalekas Manuel. — «The Oxford Dictionary of Byzantium». Prepared at Dumbarton Oakes (Alexander P. Kazhdan, Editor in Chief), vol. II. New York — Ox 1991 (p. 1092).
Thalhofer, I—II — Valentin Thalhofer. Handbuch der katholischen Litur-gik. Zweite, vollig umgearbeitete und vervollstandige Auflage von Ludwig Eisenhofer, Bd. I—II. Freiburg im Breisigau, 1912.
Thompson, I—II — Customary of the Benedictine monasteries of Saint Augustine, Canterbury, and Saint Peter, Westminster. Ed. by Edward Maunde Thompson, vol. I—II. London, 1902—1904 (= «Henry Brad-
shaw Society», vol. XXIII, XXVIII).
Thurston, 1911/1953 — Herbert Thurston. The Sign of the Cross. — «The Month. A Catholic Magazine», vol. CXVIII, 1911, december (p. 586— 602). Цит. по изд.: Herbert Thurston. Familiar Prayers, Their Origin and History. Selected and Arranged by Paul Grosjean. London, [1953] (p. 1—21). Ср. франц. перевод: [Herbert Thurston]. Sur l'histoire du signe de la croix. — «Revue du clerge francaise», 1912, t. LXXII (oc-tobre, novembre, decembre) (p. 20—38).
Thurston, 1912 — Herbert Thurston. Sign of the Cross. — «The Catholic Encyclopedia», vol. XIII. New York, 1912 (p. 785—787).
Torquemada, I—V — Ioannis a Turrecremata... in Gratiani decretorum... doctissimi commentarii, t. I—V. Venetiis, 1578.
Vassiliev, 1893 — Anecdota Graeco-Byzantina, pars prior. Collegit diges-sit recensuit A. Vassiliev. Mosquae, 1893.
Vogel, 1960 — Cyrille Vogel. Versus ad Orientem. L'orientation dans les Ordines Romani du haut moyen age. — «Studi medievali», 3 a serie, anno I, 1960, fasc. 2 (p. 447—469).
Vogel, 1962 — Cyrille Vogel. Sol aequinoctalis. Problemes et technique de l'orientation dans le culte chretien. — «Revue des sciences reli-gieuses», t. XXXVI, 1962, no. 3—4 (p. 175—211).
Vogel, 1964 — Cyrille Vogel. L'orientation vers l'Est du celebrant et des fideles pendent la celebration eucharistique. — «L'Orient Syrien», t. IX, 1964, fasc. 1 (p. 3—37).
Warner, I—II — George F. Warner. The Stowe Missal (Ms. D. II. 3 in the Library of the Royal Irish Academy, Dublin), vol. I—II. London, 1906—1915 (= «Henry Bradshaw Society», vol. XXXI—XXII).
Weinreich, 1909 — Otto Weinreich. Antike Heilungswunder: Untersu-chungen zum Wunderglauben der Griechen und Romer. GieBen, 1909 (= «Religionsgeschichtliche Versuche und Vorarbeiten», Bd. VIII,
Hft 1).
Wenger, 1955 — Jean Chrysostome. Huit catecheses baptismales inedites.
Introduction, texte critique, traduction et notes de Antoine Wenger.
Paris, 1955 (= «Sources chretiennes», N° 50). Whitaker, 1965 — E. C. Whitaker. The History of the Baptismal Formula.
— «The Journal of Ecclesiastical History», vol. XVI, 1965, No. 1 (p. 1—12).
Yarnold, 1971 — Edward Yarnold. The Awe-Inspiring Rites of Initiation: Baptismal Homilies of the Fourth Century. Slough, [1971].
oldorthodox@gmail.com
საქართველოს
ძველმართლმადიდებლური
ეკლესია

ოფიციალური საიტი
Назад к содержимому